Kako se ljudski organizam snabdijeva vitaminom D?
Postoje dva načina putem kojih ljudski organizam dobija potrebne količine vitamina D i to:
- sintezom u koži pod uticajem sunčevih zraka (D3),
- unosom preko hrane koja prirodno sadrži vitamin D (D2 i D3), unosom hrane koja se u procesu industrijske pripreme obogaćuje vitaminom D (D2 i D3) i korištenjem suplemenata vitamina D (uobičajeno D3).
Vitamin D se, bez obzira da li nastaje u koži ili se unosi putem hrane, aktivira metaboliziranjem u jetri u međuprodukt koji se nakon toga, najvećim dijelom, u bubrezima konvertira u aktivnu formu vitamina D, koji se naziva kalcitriol. Sama pretvorba u aktivnu formu regulisana je serumskom koncentracijom vitamina D, paratireoidnim hormonima, te serumskim koncentracijama kalcija i fosfata.
Značaj vitamina D u organizmu
Da bismo saznali koliko je vitamin D bitan za naš organizam dovoljno je da pregledamo samo neke od osnovnih uloga vitamina D u ogranizmu:
Kosti
Učestvuje u formiranju kostiju i bitan je za njihovo jačanje, te učestvuje u pravilnom održavanju koncentracije kalcija i fosfata. U nedostatku vitamina D može doći do nepravilnog formiranja kostiju, krhkih kostiju, rahitisa i osteomalacije.
Imuni sistem
Stimulira imunogenu i antitumorsku aktivnost, te smanjuje rizik od nastanka autoimunih oboljenja. U nekoliko studija pokalazalo se da osobe sa nekim autoimunim oboljenjima imaju i niske vrijednosti vitamina D u organizmu.
Probavni sistem
Pospješuje transport kalcija, magnezija i fosfata kroz stijenku crijeva,
Bubrezi
Pospješuje reapsorpciju kalcija u tubulima, čime se sprječava nepotreban gubitak kalcija iz organizma
Paratireoidna žlijezda
Inhibira (sprečava) sekreciju hormona paratireoidne žlijezde,
Pankreas
Stimulira produkciju inzulina.
Za većinu zdravih, odraslih osoba optimalna dnevna doza je, prema većini novijih evropskih smjernica i preporuka, 600I.J.- 800I.J., dok se kod starijih od 70 godina te osoba koje se jako malo izlažu suncu adekvatna dnevna doza povećava na oko 800I.J.-1000I.J./dan.
Velike količine vitamina D
Vitamin D je dokazano jedan od vitamina koji nam poboljšavaju zdravlje, ali kakav on dodatno učinak zaista ima? Oko 300 zdravih odraslih osoba u dobi od 55 do 70 godina randomizirano je u tri grupe i primalo 400, 4000 ili 10.000 IU oralnog kolekalciferola dnevno tijekom 3 godine.
Veće doze vitamina D (10.000 IU i 4000 IU) povezane su s većim gubitkom mineralne gustoće kostiju u radijusu od doze od 400 IU dnevno (smanjenje od -7,5 i -3,9 mg hidroksiapatita/cm3). Doza od 10.000 IU, ali ne i doza od 4000 IU, također je bila povezana sa značajnim smanjenjima tibije.
Pacijenti koji su primali veće doze bili su pod većim rizikom od hiperkalcemije i hiperkalciurije. Snaga kostiju nije se razlikovala među skupinama.
Ovi nalazi ne podržavaju korist dodataka vitamina D u velikim dozama za zdravlje kostiju, a da bi se utvrdila potencijalna šteta ovakvih suplemenata, potrebna su dodatna istraživanja.
Discussion about this post